Solitas, m.

ponedjeljak, 05.01.2009.

Facebook

Prije godinu dana nisam gotovo htio ni čuti za facebook. Bila je to još jedna stvar koju jednostavno nisam htio imati (kao što nemam account na myspaceu, nemam msn, ne koristim icq, i boli me glava od svih tih mojih silnih e-mail adresa koje imam i ne koristim, i ne sjećam se ni zašto sam ih otvorio). I dogodilo se onda jednom da sam eto sjedio za jednim stolom, u studentskoj menzi, i svi su, apsolutno svi, pričali o facebooku :) Pa čak i jedna simpatična cura koja je sjedila pored mene.

Pa sam se i ja odlučio učlaniti (ne samo zbog te simpa cure, hehe). I eto, već godinu dana imam profil na fejsu i već sam se srodio s time, to mi je danas posve normalno.

Postavlja se pitanje, je li moguće upoznati nekoga preko facebooka?
Zanimljivo je to pitanje. Mnogi bi rekli: ne, nikako. Zašto?

- zato jer facebook koristimo samo za komunikaciju s prijateljima (a sad otvorite svoj fejs account i pogledajte, koliko imate ljudi na listi koje nikad u životu niste upoznali, i koliko vam je ljudi na listi s kojima bi u stvarnom životu samo se pozdravili i ništa drugo)
- zato jer facebook nije dating portal (a zašto onda imate toliko ljudi svojih friendova na listi s kojima si niste toliko dobri?) :)

Moglo bi se naći stotinu razloga zašto facebook nije dobro mjesto za upoznavanje. Ali, postoje i kontraargumenti:

Najprije, moramo svi biti svjesni što facebook uopće jest. On je zapravo platforma za prikriveno i ne tako prikriveno oglašavanje. Zašto bi inače postojale sve te silne aplikacije koje šalju "coca cole" i slične stvari vašim "friendovima".

S druge strane, ta platforma iskorištava temeljno ljudsko svojstvo: želju za komunikacijom i društvom. Komunikacija i društvenost nam je u krvi , u genima, nekima više, nekima manje, ali svi nekako trebaju zadovoljiti tu svoju potrebu.

Kada odemo van, zašto se družimo? Radi druženja :) Ali to uključuje sve ono što to druženje nosi sa sobom. Pa i upoznavanje potencijalnog partnera, kojeg se, u teoriji, može upoznati bilo gdje, u bilo kojem trenutku.

Tako i facebook, i facebook je tek jedna komunikacijska platforma (social networking site) gdje se možemo družiti...a ako i družiti, onda i sklapati nova poznanstva, prijateljstva, pa i nešto više.

Osim tog,internet, a time i facebook, a posebno facebook, pružaju potpuno novu perspektivu na "dating". Možemo imati pristup puno većem broju ljudi i puno većem broju socijalnih krugova nego što to imamo u stvarnom životu. U stvarnom životu možda ni ne bi otišli toliko daleko i u neke krugove ne bi nikad ušli. Možemo isto tako naći kompatibilnijeg partnera...Kažu svi, izgled jest bitan, pa izgled nije toliko bitan...Izgled JEST bitan, ali je bitno i nešto drugo. S onim curama koje padaju SAMO na izgled ionako ne želim imati posla :)

A i znam da je moguće. Ne, nažalost iz osobnog iskustva, ali znam par ljudi koji su tako upoznali svoje cure/dečke. A znam i jednu curu, koju u stvarnom životu ne znam, koja je isto tako to gledala sa skepsom, da bi sada bila u ozbiljnoj i sretnoj vezi s dečkom kojeg je upoznala preko - facebooka :)

Zato, kak bi Slovenci rekli: "ne prezrite!" :))

Koje je vaše mišljenje o tome? (ak me ko čita ;)

- 14:57 - Komentari (11) - Isprintaj - #

subota, 03.01.2009.

Puedo escribir...

Meni jedna od najljepših pjesama...savršena je sretan

Pablo Neruda:
Puedo escribir los versos más tristes esta noche

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.

Escribir, por ejemplo : 'La noche está estrellada,
y tiritan, azules, los astros, a lo lejos'.

El viento de la noche gira en el cielo y canta.

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Yo la quise, y a veces ella también me quiso.

En las noches como ésta la tuve entre mis brazos.
La besé tantas veces bajo el cielo infinito.

Ella me quiso, a veces yo también la quería.
Cómo no haber amado sus grandes ojos fijos.

Puedo escribir los versos más tristes esta noche.
Pensar que no la tengo. Sentir que la he perdido.

Oir la noche immensa, más inmensa sin ella.
Y el verso cae al alma como al pasto el rocío.

Qué importa que mi amor no pudiera guardarla.
La noche está estrellada y ella no está conmigo.

Eso es todo. A lo lejos alguien canta. A lo lejos.
Mi alma no se contenta con haberla perdido.

Como para acercarla mi mirada la busca.
Mi corazón la busca, y ella no está conmigo.

La misma noche que hace blanquear los mismos arboles.
Nosotros, los de entonces, ya no somos los mismos.

Ya no la quiero, es cierto pero cuánto la quise.
Mi voz buscaba el viento para tocar su oído.

De otro. Será de otro. Como antes de mis besos.
Su voz, su cuerpo claro. Sus ojos infinitos.

Ya no la quiero, es cierto, pero tal vez la quiero.
Es tan corto al amor, y es tan largo el olvido.

Porque en noches como ésta la tuve entre mis brazos,
mi alma no se contenta con haberla perdido.

Aunque ésta sea el último dolor que ella me causa,
y éstos sean los últimos versos que yo le escribo.

I prijevod:

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primjer: "Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u daljini."

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova, bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je ljubav moja ne sačuva.
Noć je posuta zvijezdama i ona nije uza me.

To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Kao da je želi približiti, moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.

Ista noć u bijelo odijeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam volio!
Moj glas je tražio vjetar da takne njeno uho.

Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih cjelova.
Njen glas i jasno tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Iako je to posljednja bol koju mi zadaje
i posljednji stihovi koje za nju pišem.

- 12:58 - Komentari (1) - Isprintaj - #

petak, 02.01.2009.

Solitas, solitatis

Dobro došli i sve najbolje u novoj 2009. godini, i meni i vama! Ni sam ne znam što me dovelo na ovu stranicu, možda želja da svoje misli i emocije nekako uobličim...tko zna. To je jedno otvoreno pitanje na koje si i sam želim odgovoriti, pisanjem ovog bloga.

Dakle...solitas - je imenica ženskog roda u latinskom jeziku. Znači: usamljenost, samoću. No, naslov ovog bloga jest solitas, m. Taj m. kao "masculinum", kao muški rod, dakle gramatički netočno, ali točno ako se taj pojam u prenesenom značenju primijeni na mene.

Jučer je bila Nova godina, i mnogi jučer, danas, ovih dana, mijenjaju eto relationship statuse (recimo na facebooku sretan ) A mene muči usamljenost, ima tome već dugo...Zapravo, kad bolje razmislim, službeno sam sam (sam u smislu bez veze ) već više od 500 dana (što znači, otprilike godinu i pol). I u tom razdoblju nije bilo ničeg: ni veze, a ni seksa. Pomislit ćete, a kakav sam ja to dečko koji ništa ne bari, ništa ne zavađa, ništa ne osvaja? Hm, pa ..zanimljivo je to pitanje sretan

Pa eto ovako: imam 26 godina, i još uvijek studiram (iz raznoraznih razloga objektivnih ali i subjektivnih studij se malo odužio), ali ide prema kraju. Studiram u Zagrebu. U profesionalnom smislu, eto, ta je protekla (2008. godina) bila obilježena privođenju studija kraju...konačno, hehe No, u emocionalnom smislu, ta godina je bila totalni pustoš.

Pred godinu i pol sam prekinuo jednu relativno kratku i prilično neobičnu vezu s jednom curom. Nakon tog, bilo je raznih upoznavanja...ali ništa nije došlo dalje od jedne ili nekoliko kava, nekih dopisivanja...Zapravo, u životu nikada nisam imao neku dužu i ozbiljniju vezu, uvijek su to bile neke veze od pola godine i slično, koje možda i nisu imale neku perspektivu.

Oni koji me poznaju neće reći da sam sramežljiv ili zatvoren. ALi ja mogu reći za sebe da sam oprezan, možda čak i previše. Posebno u prvim kontaktima , u komunikaciji. Idem polako, tako dugo dok ne upoznam dovoljno dobro osobu. Što se tiče zavođenja, bilo je prilika kad mi je to dobro išlo wink A opet, nikada se nisam osjećao do kraja ugodno prilikom "hvatanja" cura vani, u nekim kafićima, klubovima...često se znalo događati da smo ja i jedan frend išli van, a on kao zgodan tip na kojeg su cure padale obično je u prvih pola sata zbario neku žensku, a ja sam ostao sam na šanku sretan I onda pokušavao, ali nikada to nije uspijevalo onako kako bi ja to želio wink

U svakom slučaju, mogu slobodno reći da nemam neke sreće sa ženama, a zadnjih se dana i tjedana, pa i mjeseci osjećam ko da sam totalno "izvan igre". Nije da inače upoznajem puno ljudi. Ne vodim neki bogati društveni život, iako bi možda htio. Tu i tamo izađem, ali i to nekak sve slabije i slabije u zadnje vrijeme, ni društvo za izlazak nije ono što je nekad bilo. I tako se eto dogodilo da u proteklih godinu i pol dana nisam upoznao niti jednu curu s kojom bi nešto moglo biti. Bilo je cura koje su mi se svidjele, ali onda nije bilo ničeg s njihove strane. Bila je to jedno dugo sušno razdoblje....što izravno utječe na moje samopouzdanje kojeg trenutno, barem što se tiče žena, imam samo u tragovima wink Nažalost.....

Što se tiče izgleda, mislim da izgledam ok, simpatično. Cure se vjerojatno neće okretati za mnom, ali ne izgledam loše. Kažu mi frendice i da sam pametan i obrazovan wink Čuo sam da se priča da imam sladak osmijeh, hehe wink Hoću reći, fizički pa i karakterno, nema tu ničeg lošeg...a opet, jedino se pitanje postavlja, a zašto ja nemam curu?

Istina da u zadnje vrijeme ne izlazim puno, i ne srećem puno ljudi. Tu sam malo i sam kriv, zbog toga jer sam si drukčije posložio prioritete (vremenske). S druge strane, samom mi se ne da izlaziti , a s društvom, kad se dogovorim s njima, u zadnje vrijeme ne želim "loviti cure" kad ionako nema uspjeha. Stalno sam prisutan i na iskrici, i na fejsu, (a imam akaunt i na smokvi, hehe, iako ga ne koristim), i preko iskrice sam upoznao dosta cura, pa bilo je i nekih "uspjeha", ali i tamo je to čudno, jer tamo cure imaju veliku navalu pomahnitalih mužjaka pa traže samo natprosječne: Brad Pitta i slične stvari. Pa redovito dobivam poruke: "sorry nisi moj tip" kad pošaljem sliku. Pitat ćete se, a zašto upoznajem cure preko neta? Ne vidim u tome ništa loše, a s druge strane, ako ne izlazim puno , zbog posla i zbog svih drugih obaveza, ako sam i malo "oprezniji" u prvom pristupu curama (ne želim uletavati ako znam da neće uspjeti, a "znam" zato jer mi fali samopouzdanja)...onda mi net ostaje kao opcija...nije to loša opcija, ali moglo bi biti i bolje.

Možda je ovaj prvi post malo zbrkan...al valjda će se to popraviti. A možda će mi i pomoći u rješavanju ove "post-novogodišnje depresije"...

Lijep pozdrav svima koji su me imali strpljenja pročitati sretan

- 19:22 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

	siječanj, 2009
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31